Jovan Kolundžija, violinista, rođen je u Beogradu, gde je magistrirao na Muzičkoj akademiji u klasi profesora Petra Toškova. Usavršavao se kod čuvenog violiniste Henrika Šeringa. Iza sebe ima zavidnu svetsku karijeru i više od četiri hiljade održanih koncerata u zemlji i svetu.

Jovan Kolundžija je osnivač Centra lepih umetnosti u Beogradu, koji nosi naziv Guarnerius po Guarneriusovoj violini iz 1754. godine, na kojoj Jovan nastupa poslednjih dvadesetak godina. Naš umetnik pored svojih koncerata, deo svog vremena posvećuje promovisanju i daljem školovanju mladih talenata u svojoj umetničkoj zadužbini – Centru lepih umetnosti Guarnerius, koji je postao najatraktivnija kamerna dvorana u našem gradu, a otvoren je 2001. godine.

Brojne nagrade i priznanja svedoče o njegovim visokim umetničkim dostignućima, kako u zemlji, tako i u inostranstvu:

Prva nagrada na Takmičenju mladih jugoslovenskih violinista u Zagrebu 1969.
Diploma na Međunarodnom takmičenju Žak Tibo u Parizu 1969.
Specijalna Diploma na Međunarodnom takmičenju Karl Fleš u Londonu 1970.
Prva nagrada na Takmičenju Sabre Marokin u Meksiku 1971.
Druga nagrada na Međunarodnom takmičenju omladine u Beogradu 1971.
Prva Nagrada Saveza kompozitora Jugoslavije na Međunarodnom takmičenju muzičke omladine Jugoslavije 1971.
Oktobarska nagrada grada Beograda za najbolje stručne i naučne radove studenata 1971.
Međunarodna Nagrada na takmičenju Mađarske televizije u Budimpešti 1971.
Nagrada Ivo Tijardović u Zagrebu za brojne nastupe vrhunskog kvaliteta 1977.
Povelja Saveza muzičkih umetnika Jugoslavije Zlatna lira ( najveća jugoslovenska umetnička nagrada), za najuspešnija umetnička ostvarenja između dva kongresa 1974.-1979.
Priznanja Udruženja muzičkih umetnika Srbije za najuspešnije koncerte u Beogradu 1977., 1978., 1979. i 1986. godine
Nagrada Orlando u Dubrovniku za najbolji koncert na Dubrovačkom letnjem festivalu 1982.
Oktobarska nagrada grada Beograda za najvrednije dostignuće u oblasti muzike 1988.
Gramatom patrijarha srpskog gospodina Pavla 2004.
Godišnja nagrada Zlatni Beočug za trajni doprinos kulturi Beograda 2006.
Aprilska nagrada grada Beograda za muzičko i muzičko scensko stvaralaštvo 2007. godine

1994. godine maestro Kolundžija je kao solista sa Beogradskom filharmonijom i Gudačima Sv. Đorđa, izveo program DESET VELIČANSTVENIH koji se sastojao od deset violinskih koncerata za samo četiri dana. To su bili koncerti Baha, Vivaldija, Mocarta, Mendelsona, Bruha, Laloa, Vijenjavskog, Čajkovskog, Betovena i Bramsa.

Kraj 2008. godine obeležio je maestralni koncertni poduhvat Jovana Kolundžije - projekat VOLITE LI BETOVENA nam je u četiri uzastopne večeri doneo izvođenje integralnog opusa Betovenovih sonata za klavir i violinu, što je bio pravi kuriozitet, ne samo za Beograd, već i za svetsku muzičku scenu. Ovo je bio nesvakidašnji poduhvat koji se na koncertnim podijumima u svetu retko realizuje.

Jovan Kolundžija je ostvario još jedan muzički podvig. Nastavljajući tradiciju decembarskih druženja sa beogradskom publikom, maestro Kolundžija je na koncertima BRAVISSIMO MAESTRO MOZART! krajem 2009. godine, izveo 15 Mocartovih sonata, što je još jedan ambiciozan projekat, koji je obeležio koncertnu sezonu 2009/10. Maestro je nastupao uz klavirsku saradnju Judžin Čoi iz Koreje, Marijane Humetske iz Kanade, Natalije Lavrik Mladenović iz Rusije i Nade Kolundžije.

Turneje

Više puta je nastupao u sledećim zemljama: Austrija, Belgija, Kanada, Čile, Kolumbija, Kostarika, Češka, Slovačka, Finska, Francuska, Grčka, Mađarska, Indija, Italija, Meksiko, Norveška, Peru, Poljska, Rumunija, Bugarska, Rusija, Ukrajina, Belorusija, Litvanija, Letonija, Estonija, Španija, Velika Britanija, Venecuela, SAD, Nemačka, Kina, Tajland, Hrvatska, Slovenija, Bosna i Hercegovina, Makedonija, Srbija...

Festivali

Salzburg, Berlin, Evijan, Praško Proleće, Bratislavske muzičke svečanosti, Dubrovački letnji festival, Beogradski muzički festival, Ohridsko leto, Servantino u Meksiku itd...

Nastupao je sa uglednim umetnicima kao što su:

Henrih Šering, Aldo Čikolini, Aleksis Vajsenberg, Lovro Matačić, Vaclav Smetaček, Oskar Danon, Aleksis Hauzer, Veronika Dudarova, Keniširo Kobajaši, Hans Peter Frank, Jevgenij Svetlanov, Karlo Ceki, Pavle Dešpalj, Živojin Zdravković, itd.

Nastupao je u najpoznatijim svetskim koncertnim dvoranama poput Karnegi Hola u Njujorku, koncertne dvorane Čajkovski u Moskvi, Gavo u Parizu, Sale filharmonije Žorž Enesku u Bukureštu, Santa Ćeilija u Rimu, Beas Artes u Meksiko Sitiju, Gevand Haus u Lajpcigu, koncertne dvorana Dvoržak, itd....

Učestvovao dva puta u najpoznatijem TV –Show u svetu kod Žak Šansela u Parizu.

Snimio je veliki broj LP-a i CD-a, emitovanih na mnogim međunarodnim TV i radio stanicama, a samo u okviru snimljenih programa
RTS-a, ima preko dvesta sati snimljenog materijala.

Održao bezbroj humanitarnih koncerata.

Kritike

» ....Jovan poseduje urođene kvalitete koji se ne mogu naučiti. Time mislim na kvalitet zvuka, toplinu, humani prilaz muzici, osećaj za stil. On je srećna kombinacija srca i duha... Jovan Kolundžija je jedinstven dragulj medju mladim svetskim violinistima. On doseže najviše domene u umetničkom izvodjenju...Pred njim je jedna izuzetna međunarodna karijera...« (Henryk Szeryng)

»...Divili smo se vašoj sigurnosti i vatrenosti vašeg izvodjenja, vašem majstorstvu i jedinstvenoj koncepciji » (Yehudi Menuhin)

» Njegova buduća karijera obećava da postane spektakularna.« (Alexis Weissenberg)

» ...Veliki izvodjač koji je postigao kompletan trijumf...« (LA CORUNA, Spain)

»...talenat koji nastaje jednom u sto godina...« (VJESNIK, Zagreb)

»...njegov Brahms je bio veličanstven...« (PRAVDA, Bratislava)

»...njegov talenat ujedinjuje striktnu muzikalnost sa virtuoznošću...« (TAGESSPIEGEL, Berlin)

»...neverovatna zrelost, neverovatna perfekcija, i neverovatna intuicija...« (SMENA, Bratislava)

»...virtuozni violinista...« (Arbeiter Zeitung, Beč)

»...I konačno, jugoslovensko muzičko čudo, violinista Jovan Kolundžija, jedan od retkih...« (VJESNIK, Zagreb)

»...Nezaboravan...« (POLITIKA EKSPRES, Beograd)

»...Kolundžija je violinista sjajnog elana i osećajnosti, sa zadivljujućom tehnikom i muzičkom linijom...« (EL UNIVERSAL, Mexico City)

»...Kolundžija je svirao Tartinija sa uzbudjujućim osećajem...« (NEW YORK TIMES, New York)

»...Živ, elegantan i izuzetan, Jovan Kolundžija je osvojio parisku publiku u sali Gaveau prošle noći..« (LE PARISIEN, Paris)

» genijalni ambasador jugoslovenske muzike...« (SOL DE MEXICO, Mexico City)

»...Nismo čuli Betovenovu duo sonatu izvedenu sa toliko poleta i razigranosti perfektno kontrolisanu dugo vremena...« (STATESMAN, New Delhi)

» Njegovo izvođenje je bilo izvan svih okvira, i nema sumnje da je taj mladi tridesetčetvorogodišnji jugoslovenski violinista predodredjen za spektakularnu karijeru u godinama koje dolaze.« (THE NEWS AND SOURIER – CHARLESTON)

»...Učinio je da se svi osjete, makar za izvjesno vreme dok još odjekuju umilni jecaji violine, na maleni korak bliže Bogu ili Vječnosti, što je u biti posve isto. I Umjetnosti, da, s velikim »u«. Umjetnosti koju je Kolundžija neštedimice prosipao i njome darivao mnogobrojnu publiku dupkom pune subotičke Katedrale svete Tereze Avilske. Slavni je glazbenik najzad, čak četiri puta izlazio da se pokloni pred, s razlogom, oduševljenu subotičku publiku. Četvrti puta je na scenu, pred oltar, ponio i violinu. I po tko zna koji puta u ovoj preljepoj i vreloj noći ranog kolovoza, andjeli su se sneno nasmiješili... « (R. G. Tili, Dnevni list DANAS, Beograd, 2003.)

»...Izuzetna biografija ove večeri imala je potvrdu u onome što je maestrov profesor, veliki violinista Henrik Šering nazvao „srećnom kombinacijom srca i duha“... Odnos prema muzici je bio prisan, ali ozbiljan, virtuozan ali sadržajan, postavio je visoke standarde tzv. lakše muzike ne dospevajući do plačne sentimentalnosti i kiča, kako se to često sluša na koncertnim podijumima... » (Branka Radović, Politika, 2008.)

» Njegova umetnost izvođaštva na violini predstavlja svojevrsnu misiju u našoj sredini, njegova harizmatska ličnost dovela je u koncertne sale mnoge slojeve publike i obožavalaca, a mnoge mlade privolela upravo ovom instrumentu. Otuda njegova umetnost predstavlja više od samog sviranja, izođaštva, više od jednog koncerta i jednog nastupa- predstavlja umetničku misiju... « (deo obrazloženja iz odluke komisije koja je maestru Kolundžiji dodelila Aprilsku nagradu grada Beograda za 2007. godinu)

»...Kolundžija je uzdržano, kako dolikuje i Betovenovoj muzici, a i njemu samom govorio jezikom i ljupkosti i elegancije, ali i intenzivne dramatike i uzvišene patetike „Vajao“ je sonatne oblike, ronda, varijacije, trodelne pesme, kontraste lapidarnih motiva i marševskih ritmova, pocrtavao sforcata, prepuštao se kanonskim imitacijama, i bezbrižnoj vedrini stavova. U četiri večeri Betovena i Kolundžije čuli smo stotine motiva, jednih lepših od drugih, kako izviru, prepliću se, poigravaju sa klavirom u prividnoj jednostavnosti i čistoti izraza – što je i najteže dostići...« (Gordana Krajačić, Borba, 2008.)

Izvođački podvig (Dnevni list Politika, 26. decembar 2008. godine) »Tokom četiri koncertne večeri u Kolarčevoj sali, Jovan Kolundžija izveo svih deset Betovenovih violinskih sonata, uz klavirsku saradnju pijanistkinja Natalije Mladenović i Nade Kolundžije. U mnogo većim muzičkim sredinama, u Evropi i svetu, među mlađim i starijim violinistima, veoma retka je privilegija da publika prisustvuje višednevnim naporima u izvođenju celokupnih opusa najvećih stvaralaca. Poslednjih godina kao da se Betovenova muzika potisnula sa koncertnih programa jer mnogo zahteva, mnogo i pruža, ali publika očekuje samo vrhunske interpretacije. Umesto Betovenove muzike, često slušamo virtuozni potpuri repertoar čiji je jedini cilj da prikaže kako sve to brzo, bleštavo i pseudoumetnički može da se „zbriše”... Jovan Kolundžija je, međutim, umetnik sasvim drugog profila. Za 40 godina svoga izvođaštva, nije nikada forsirao svoju ličnost, niti se služio pomagalima – žutom štampom ili lažnim vrednostima novoga doba. Nije postao profanisana medijska ličnost. Kolundžija je uporno radio, vežbao, a za ovaj decembarski maraton moralo se, sigurni smo u to, svirati i po osam i više sati dnevno – i to u dugom periodu. Želeći da učini ono što za svakog najvećeg umetnika predstavlja vrhunac karijere, načinio je podvig, a njegov izazov publika je oduševljeno prihvatila…. Vrhunska umetnost na vrhunskom, predivnom instrumentu plemenite izrade i divnog, mekanog zvuka, vajala je Betovenove manje i više poznate sonate, od opusa 12, preko 23, 30, 96, završavajući sa najpoznatijim i najčešće izvođenim, Prolećnom sonatom u Ef-duru op. 24 i Krojcerovom u A-duru op. 47. Jovan Kolundžija je sa koncentracijom, unutrašnjim mirom, veoma odmereno, potpuno usaglašeno, logično u formi i izrazu, ne tražeći ništa sem spokoja i uživanja, podsetio na starinske vrednosti muzike…. dosežući do interpretacije nošene sopstvenom harizmom. « (Branka Radović, Politika, 2008.)

Festival zvani Kolundžija (Dnevni list Politika, 24.12.2009) „ Njegov odnos prema interpretaciji podrazumeva poniranje u stilski karakter vremena u kome je delo nastalo, bez osavremenjivanja, bez preteranosti bilo koje vrste. Usredsredjeno, muzikalno, u nekadašnjim tempima koja ne poznaju preterivanja u brzini. Ostvarujući karaktere koji su smireni i koncentrisani samo na muziku. Jovan Kolundžija vaja kontraste medju stavovima, unoseći u njih ležernost Mocartove epohe koja se na autentičan način razotkriva pred slušaocima...Publika koju je ovaj majstor na violini izgradio u periodu od više od 40 godina umetničke delatnosti zaslužuje poseban osvrt, jer medju njom ima mnogo mladih, veliki broj ljubitelja muzike, posebno violinu, i posebno baš Kolundžiju.“ (Branka Radović)

Duet za violinu i klavir (Dnevni list Politika, 14.12.2009) „Tri sonate i jedna varijacija Volfganga Amadeusa Mocarta ostavile su publiku bez reči i dlanova pocrvenelih od aplauza. Utisak koji su ostavili na ljubitelje klasične muzike samo je potvrdio kritike znalaca. Za Kolundžiju kažu da poseduje kvalitete koji se ne mogu naučiti, da je dragulj medju svetskim violinistima, siguran i vatren u izvodjenju i jedan od neprevazidjenih u majstorstvu.“ (M. S.)

Gospar na podijumu (Dnevni list Politika, 12.12.2009) Ono što je ovog virtuoza uvek izdvajalo, to je bilo stvaranje institucije Kolundžija po strani od dnevne politike. Njegova slava je slava jednog sviranja i trajanja umetnosti. On svira na izuzetno plemenitoj violini Petrus Guarnerius iz 1754. godine iz Venecije, ali koliko god bile mekoća zvuka i nijanse koje se postižu prefinjene, nijedan instrument ne bi propevao bez majstorskih ruku. (Branka Radović)

U dogadjaje godine ...nezaobilazno ulazi još jedan naš muzički velikan: Jovan Kolundžija – fenomenalno izvođenje 15 Mocartovih sonata – „Bravisimo Maestro Mocart“! dodali bismo „Bravisimo , maestro Kolundžija!“ Vinko Šale (Večernje NOVOSTI, 04.01.2010.)